Širom Argentine održane su brojne manifestacije povodom obeležavanja 35 godina od državnog udara, koji se dogodio 24. marta 1976. godine. Jedna od poznatih rečenica, koja objedinjuje sve događaje koji su se desili, bila je ona koju je tokom suđenja vojnim huntama izrekao državni tužilac Strasera: „Nikada više.“:

Señores jueces: quiero renunciar expresamente a toda pretensión de originalidad para cerrar esta requisitoria. Quiero utilizar una frase que no me pertenece, porque pertenece ya a todo el pueblo argentino. Señores jueces: ¡nunca más!

Kada se 2006. godine proglasio nacionalni praznik, bilo je velikih polemika jer reč praznik asocira na proslavu. Dejvid Rej11 u svom blogu komentariše na ovu temu:

Lo que va en contra de toda norma del castellano y, asimismo, del sentido común, es que se erija como feriado (repito, “día festivo”) una jornada cuyo saldo histórico sea, supuestamente (según los mismos impulsores), para lamentar, repudiar, marchar, atacar, denostar… El claro ejemplo de esto lo resume el “feriado” del 24 de Marzo.

Kada je bivši predsednik Nestor Kiršner predstavio projekat, bilo je mnogo otpora da se prizna zakonom. O tome obaveštava blog Luisa Maria Mariana:

Varias organizaciones defensoras de los derechos humanos, habían planteado su resistencia porque consideraban que “feriado” es sinónimo de día festivo y en cuando al golpe militar, hay que recordarlo con “dolor, reflexión y lucha”.

Takođe, Ruben Kotler je 2006. podelio svoju reakciju na tadašnji praznik, skoro propisan zakonom:

Cuando la semana pasada el gobierno nacional decretó que el 24 se convertiría en un día feriado, cierto escalofrío recorrió mi cuerpo.

Već je prošlo pet godina od donošenja odluke o prazniku, a posle četvrtka, 24. marta, praznik se spojio sa petkom kao dugačak vikend, što je ponovo izazvalo polemike. Bloger Tukumano in London iznosi mišljenje:

Esta fecha que debería recordarnos lo que “nunca más debería pasar en Argentina”, hoy se ve totalmente desdibujado con un fin de semana largo no laboral para favorecer el turismo.

Međutim, ne dele svi blogeri isto mišljenje. Agustina Trinidad nam u svom blogu kaže:

Hoy para muchos es un día que nadie puede olvidar y que cada persona que nace se va enterar, porque como me dijo ayer alguien, “Quien olvida su memoria, esta condenado a repetirla”

Isti je slučaj i sa Marijom Klaudijom Kambi koja u svom blogu pripoveda priču o Manuelu, sinu jednog od nestalih, i koji je uspeo da povrati svoj pravi identitet:

Es día de reflexionar sobre la Memoria, la Verdad y la Justicia, sobre las historias épicas y sobre la grandeza de las historias mínimas, individuales.

Brojni građani su se okupili u Buenos Ajresu i na različite načine su obeležil sećanje na ovaj dan. To može da se vidi na fotografijama Esekiela Kopela, Aleha Koste i Patrisia Marfija na Demotiksu. Ali izvan glavnog grada su se takođe organizovali razni događaji, kao što je slučaj sa gradom Rosario. Tamo se na šetalištu Skalabrini Ortis, uz prisustvo guvernera provincije Santa Fe i gradonačelnika grada Rosario, održalo tradicionalno sađenje drveća sa jednom delegacijom Majki sa Plasa de Majo.

Posle podne se uz prisustvo velikog broja ljudi održala šetnja koje je krenula od Trga San Martin, ispred Muzeja sećanja, i išla je do Spomenika nacionalne zastave. Bile su tu brojne grupacije različitih generacija, onih koji su živeli u vreme argentinske vojne diktature i onih koji o tome znaju jedino putem knjiga istorije Argentine.