Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Venecuela: Pogled na Karakas sa blogosfere

O Karakasu se pričalo i napisani su brojni tekstovi, opisi, istorije, hronike i priče. To je, bez sumnje, jedan grad sa mnogo lica. Od krajeva u kojima se vidi strašno siromaštvo do mesta punih luksuza i rasipništva, čini se da ne postoji niko ko ostaje ravnodušan. U glavnom gradu Venecuele, nekada zvanom „grad crvenih krovova“, prisutno je ponovno potvrđivanje identiteta, mešavina mašte, razni uticaji i složeni društveni aparat koji teži tome da bude polazna tačka Venecuele.

Tako da, među vihorom informacija koje pružaju građana na mreži, bilo je za očekivati da će i blogosfera uzeti učešća u opisivanju ovog grada. Od velikog broja ljudi koji dele marčne i svetle strane ovog tako složenog grada, biramo one koji žele da kažu kako se danas živi u Karakasu; od želje za jednim boljim gradom i očaranosti kulturnog života do nostalgije za jednom gospodskim Karakasom iz nekih drugih epoha.

Blog Imahenes urbanas (Urbane slike) je primer toga šta može da postane jedan album fotografija koji pokuša da uhvati ubrzani život Karakasa kako bi mu se divio i cenio ga. Ističu se najoriginalnije tačke grada koje pokazuju njegova različita lica i boje. Sa svojim blogom, Mitčelje Vidal (moja sestra), postiže originalni sažeti pregled tačaka koje mnogi ignorišu, ali koje čine skup simbola izraza novih estetskih urbanih pokreta u Venecueli.

Amo ésta, mi ciudad pero hace rato que me debato entre la rabia de sentir cómo se nos viene encima desvencijada y la dicha de ver [la montaña] El Ávila recortando su cielo sin igual

Volim ovaj, svoj grad, ali već neko vreme se borim između osećanja besa što se obrušava nad nama i radosti što vidim planinu El Avilu kako preseca nebo svojom jedinstvenom siluetom.

TNT, autor bloga Karakas te odio (Karakase, mrzim te) ukazuje na mesta u gradu za koje smatra da su neuobičajena i nada se da mogu da se promene. Ovako to opisuje autor:

CARACAS TE ODIO trata de los desastres de una ciudad reflejados en el rechazo, resignación, desesperación y asombro de cuatro de sus habitantes…a partir de este momento se podrán versar en este sitio todas las ideas represadas sobre nuestra ciudad en todas las formas de expresión artística posibles: dibujo, pintura, fotografía, cine, teatro, música, literatura, etc.
CARACAS TE ODIO significa catarsis corporal y psíquica sobre el organismo que habitamos…
la ciudad es la expresión más alta de la cultura humana…y entonces, qué es lo que genera esta relación de amor inevitable y odio feroz hacia la ciudad en donde vivimos?

Blog KARAKASE, MRZIM TE se bavi nedaćama jednog grada koje se ogledaju u odbacivanju, rezignaciji, očajanju i začuđenosti četvrtine njegovih stanovnika… od ovog trenutka će moći da se razmene sve potisnute ideje u vezi sa našim gradom u svim mogućim oblicima umetničkog izražavanja: crtanje, slikanje, fotografija, film, pozorište, muzika, književnost, itd.
Ovaj blog predstavlja fizičku i psihičku katarzu u vezi sa organizmom koji naseljavamo…
Grad je najviši izraz ljudske kulture… prema tome, šta je to što održava taj odnos neizbežne ljubavi i žestoke mržnje prema gradu u kom živimo?

Iz drugog pogleda na stvari, blogovi Ser urbano (Urban obiće) i Piknik urbano (Urbani izlet) dele ideje, fotografije i planove koje su autori ovih blogova organizovali i koji se dešavaju na različitim lokacijama u gradu. Prema nalogu na Tviteru: @serurbano_org „je grupa koja organizuje igre na javnim mestima.“ Od njenog nastanka, održale su se razne aktivnosti kao što je zabava na ulici, piknici… i čak tuča jastucima!

La Buena Vida que se nos vende en la publicidad toma lugar únicamente en espacios privados como un bar trendy, un restaurant costosísimo, un hotel de lujo, tu carro nuevo, un resort con playa privada donde no tienes que mezclarte con la gente del lugar.

Pero hay otro concepto del buen vivir, la idea que una vida bien vivida significa conocer gente diversa, compartir con los que no tienen y afirmar nuestros derechos respetando e incluso apoyando al otro, cosas muy relacionadas al hecho de jugar como locos en las plazas de nuestra ciudad.

Pojam Dobrog života koji nam se prodaje u javnosti se odnosi samo na privatne prostorije kao što je neki moderan bar, preskupi restoran, luksuzni hotel, novi auto, odmaralište sa privatnom plažom gde ne moraš da se mešaš sa drugim gostima.

Ali postoji i drugi koncept dobrog življenja, ideja da dobrp proživljen život znači upoznavanje različitih ljudi, deljenje sa onima koji nemaju i utvrđivanje naših prava poštujući pa čak i pomažući drugoj osobi, i ostale stvari veoma slične bezgraničnom plesanju na trgovima našeg grada.

Kapela Naša gospa Lurdes, u parku El Kalavario u Karakasu. Slika Nela Gonsalesa Leala, Copyright Demotix
Na blogu Karakas perdida (Izgubljeni Karakas) se vodi zapis o Karakasu koji se izgubio, i povezan je sa Osnovom urbanog sećanja, organizacijom čijim se arhivima koriste za objavljivanje fotografija grada iz prošlih epoha. U postovima žale zbog gubitka uništenih prostora i simbola klasične arhitekture Karakasa:

Esta es la cara oculta de la luna de CARACAS. Todo aquello que amamos de nuestra ciudad, pero que manos salvajes destruyen. Todo lo hermoso, lo que tenia significado, lo que nos decia algo, y que hoy luchamos para que sea RECONSTRUIDO algun dia en nuestra ciudad… ese paraíso perdido, mas no para siempre

Ovo je skrivena strana meseca nad KARAKASOM. Sve ono što volimo kod našeg grada, ali što divljačke ruke uništavaju. Sve prelepo, što je imalo nekog smisla, što nam je nešto govorilo, i ono za šta se danas borimo da se jednog dana REKONSTRUIŠE u našem gradu… taj izgubljeni raj, ali ne zauvek.

Sa druge strane, blog koji vodi Mirelis Morales Tovar, Karakas siudad de furia (Karakas grad besa), su različite organizacije nagrađivale. Blog se, između ostalog, zasniva na svakodnevnim hronikama i slikama koje ostaju od kretanja grada, skrivenih mesta, projekata za razvitak grada. Blogerka sebe opisuje kao:

Ciudadana de a pie, de a moto, de a autobús, de a Metro y de a vehículo automotor

Građanka na nogama, na motoru, iz autobusa, iz metroa i iz motornog vozila.

Nije nikakvo iznenađenje da su reakcije koje grad budi toliko brojne i raznovrsne. Veliki broj ljudi koji žive,rade i studiraju u Karakasu sarađuju i bore se sa brzinom promena, gradskim nasiljem i njegovim poznatim saobraćajem. U Karakasu, kao i u većini glavnih gradova Latinske Amerike, istovremeno mogu da se vode različiti tipovi života. U svakom slučaju, uspomene na stari gospodski Karakas nastavljaju da budu deo tog gradskog ritma. Na kraju, ovde mogu da se vide neke slike koje su putem Jutjuba podelili nostalgični stanovnici Karakasa:

Slike koje su kontrast modernom karakteru koji je danas glavno lice glavnog grada Venecuele.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.