Iranski blogeri širom političkog spektra nastavljaju da razmenjuju njihova mišljenja o pobunama u arapskom svetu.
Masih, a vrlo dinamičan konzervativni islamistički bloger objašnjava [1]u jednom veoma dugačkom postu zašto iranski Hesbolah ne bi trebalo da uništi figuru egipatske opozicije Mohameda Mustafu El Baradeja [2]ili “kako da ne transformiše našu čistu pobedu u poraz”. Ovaj bloger govori o podršci egipatskog muslimanskog bratstva El Baradeju i piše:
On je [kao direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju] imao dobre odnose sa iranskim režimom po pitanju nuklearne energije i ako dođe na vlast on će nastaviti prijateljske odnose sa [iranskim] režimom i Erdoganom u Turskoj [3]. Trebalo bi da dodam da nam u ratu protiv Izraela nije potreban Egipat. Ono što nam je potrebno jeste da Egipat otvori Rafah's [4] granice kako bi nam [Irancima] omogućio da pošaljemo oružje na palestinsku teritoriju i šeiku Mahmoud Abbas's [5] uzdrmamo stubove moći.
Na kraju, ovaj bloger kaže da ne bi trebalo da obraćamo pažnju na poslednje aktivnosti Zelenih [opozicionu] i smatra da je to samo trenutna situacija u Egiptu kako bi ublažili bol njihovog poraza.
Bahman Azizi je objavio [6]nekoliko fotografija iz iranske islamske revolucije, 1979, i upoređuje ih sa nekima iz trenutne pobune u Egiptu – od uličnih borbi do solidarnosti između protestanata i vojnika.
(Egipatska fotografija je iznad, a iranska ispod, obe fotografije su sa Fars News sajta ).
Azzarmehr kaže [7]da su iranski protesti iz 2009 bili veći od egipatskih i tuniskih ali da je represija bila mnogo jača. On kaže:
Gledajući fotografije iz Tunisa i Egipta, izgleda da je mnogo više ljudi bilo u Iranu. Ni na jednom protestu u Egiptu ili Tunisu nije bilo ni blizu 3 miliona kao što je bilo u Tehranu šestoga dana nakon pokradenih izbora u junu pretprošle godine. Represija iranskog režima je bila mnogo brutalnija i oštrija nego u Egiptu ili Tunisu. Ljudi u Tunisu i Egiptu nisu bili napadani u svojim domovima i sklanjani sa vrhova krovova zbog jednostavnog skandiranja “Bog je veliki”. Povređeni protestanti u Tunisu i Egiptu nisu bili napadani u bolnicama i bacani sa kreveta. Protestanti nisu hapšeni i odvođeni u pritvorske centre kakav je Kahrizak i u Tunisu i Egiptu nisu silovani kao što je to bio slučaj u Iranu.
Na svom blogu Negahe No, Shahini, jedan islamski sveštenik, poredi Hosnija Mubaraka [8]sa Nelsonom Mendelom [9]i piše [10]da je Mendela otišao sa vlasti kada je bio veoma popularan i da se ljudi mole za njega, ali da je Mubarak sebi najbitniji. Ovaj bloger pravi jednu grešku misleći da je Mubarak do sada bio demokratski biran i da jednostavno ne želi da se odrekne vlasti.