Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Jugoistočna Azija: Durian, “kralj voća”.

Fotografija duriana sa Flickr stranice YimHafiz-a, korišćeno pod licencom CC Attribution 2.0 Generic

Durian je egzotično voće koje se može naći u mnogim državama Jugoistočne Azije. Poznato je po jakom mirisu i ukusu koji mnogi ljudi u isto vreme vole i preziru. Postoji više od 20 sorti duriana u regionu.

Uprkos neprijatnom mirisu, durian spada u vodeće jestive proizvode zahvaljujući karakterističnom ukusu. Primeri proizvoda od duriana su palačinke i makarone u Kuala Lumpuru, bombone i sladoled u gradu Davao na Filipinima,  mus torta i krem kolači na Brunejima, te pečeni durian u testu od celog zrna pšenice u Indoneziji. U Vijetnamu postoji i kondom sa ukusom duriana.

Jerren iz Malezije ne voli miris duriana, ali priznaje da je ono neprikosnoveni “kralj voća“.

Naravno, to važi za one koji ga vole; za one koji ga ne vole, kao mi, teško da ga možemo nazvati kraljem voća, iako je naziv ‘nacionalno voće’ pogodniji, što se mene tiče.

Ali durian je jedinstvena voćka, zar ne? Postoje ljudi koji ga vole, a ima i onih koji ga mrze. Ja lično, nikada ga nisam voleo. Miris je uvek bio prejak. Za one kojima se sviđa, ne kažem ni reč, ali za one kojima se ne dopada, razumećete kada kažem da zaudara.

GV autor, Senor Pablo, u odgovoru putem elektronske pošte, piše o popularnosti duriana na Brunejima.

To je veoma popularno voće na Brunejima … i imamo posebne sorte koje nisu viđene u drugim delovima Jugoistočne Azije … kao što je narandžasto-crveni durian. Imam prijatelje iz Kine koji žive na Brunejima, koji bi putovali po Borneu isprobavajući različite sorte ….

Durian se smatra kraljem voća, a za neke je i afrodizijak!!

Govoreći o crvenom durianu, Foodiva's Kitchen deli recept za brze rolne od crvenog duriana.

Duriani su iskušenje za ljude koji nisu odrasli jedući ovo slatko voće oporog mirisa. Ali, hej, ja jedem hranu kao što je smrdljivi plavi sir bez problema, a nisam baš odrastao na tome! Mislim da je ključ u tome da budete otvorenog uma i da ne verujete u sve što čujete ili pročitate dok to ne probate.

Crveni duriani su rasprostranjeni u Borneu i oni imaju vrlo bogat, slatki ukus koji ne mogu adekvatno da opišem. Kad bi samo moj jezik mogao da piše, pustio bih ga da vam kaže kakav je ukus ovog voća. Lol!

Durian je zabranjen na mnogim javnim mestima, posebno u hotelima i avionima. Still Life in Moving Vehicles iz Bangkoka postavio je sliku obaveštenja o zabrani duriana.

Durian, tropsko voće bodljikavog izgleda koje potiče iz Jugoistočne Azije, nije dobrodošao na pojedinim javnim mestima. Hoteli, avioni, pa čak i taksi vozila ponekad imaju oznake ili nalepnice na prozorima koje informišu kupce da ostave svoje voće na vratima, jer ima jak neprijatan miris. Postoji urbani mit koji tvrdi da neki ljudi koji konzumiraju durian u kombinaciji sa alkoholnim pićem umiru od čudne hemijske reakcije. Dakle, posebno je dobra stvar nalepnica koja zabranjuje korisnicima da piju u taksiju.

 

Multibrand, poredi grad Džakartu, u Indoneziji, sa durianom. Ako je Velika Jabuka Njujork, bloger opisuje Džakartu kao Veliki Durian.

Osetio sam da je Džakarta slična mom omiljenom voću tj. durianu koji ima oštre bodlje, debelu koru, i miriše dobro, mada ne bi bilo dobro za neke ljude, ali UKUSNIJE JE OD BILO KOG DRUGOG VOĆA, pa ne bih želeo da ga menjam ni za jedno drugo voće.  

 

Na sajtu What's That Noise sa Filipina ne smeta im miris duriana.

Miris mi ne smeta. Plod je nalik kremu, ali žilav, sa semenom u sredini svakog dela. Ukus me podseća na blago slatki luk. Ljudi ga ili vole ili mrze. Nakon što smo probali par komadića, dali smo ostatak prijateljima jer je usmrdio kuću i niko više ovde nije hteo da ga jede.

Kokot, takođe sa Filipina, smatra da je jesti durian isto što i “jesti svoj omiljeni sladoled u javnom toaletu”.

Porodica mog oca poseduje drvo duriana, većina njegove porodice jede ovo voće. Sećam se da su za vreme sezone duriana domaćice otvorile košare pune duriana u dvorištu i moji rođaci su stajali ispred gledajući u njih. Krenula mi je voda na usta kada sam gledao kako svi jedu durian. Moja baka mi je ponudila jedan i da budem iskren, nije mi se uopšte dopao, ali kasnije je počeo da mi se dopada i sad ga volim! Imao sam problema u početku da ga jedem, zbog mirisa. Govorio sam mojoj baki da je jesti durian je isto što i jesti sladoled u javnom toaletu. Ona je imala običaj da ga rashladi u frižideru, i tako hladan ima bolji ukus, mnogo bolji.

 

Bucaio iz mesta Davao na Filipinima (durian se gaji u Davao regionu na Filipinima) nije se dopao durian kada ga je prvi put probala.

Imao je ukus putera sa aromom belog luka. Ja volim puter, i obožavam beli luk, te ih volim zajedno u bilo čemu ukusnom. Ali ta kombinacija u voću je ništa drugo do bizarna.

Ali je od tada promenila mišljenje

Probala sam tri sorte (klipasti, žuti klipasti, arančiljo) i svi su bili, izvrsni, slatki.

Slađe od langka (jackfruit), ali ista oporost, iako je jezgro duriana meko kao vlažan pamuk, a vlakna su fina i glatka.

Dobar pokazatelj koliko je durian popularan u regionu je možda zabeležena priča o tome kako je ‘kralj kocke’ u Makau, Stenli Ho, poslao njegov lični avion u Singapur samo da bi kupio 98 komada duriana.

GV autori iz Jugoistočne Azije pomogli su u izradi ovog posta.