Posle 8 godina različitih reformi, smanjujući državni dug i deficit kako bi ispunili mastrihtski kriterijum [1], slovački birači su 2006. godine odlučili da naprave pauzu [2]. Ali, pod pritiskom biznismena, novi premijer Robert Fico [3]je promenio svoj predizborni stav [4], zadržao je deficit ispod 3% BDP i Slovačka je u januaru 2009. godine [5] ušla u evro zonu [6].
Ali od tog momenta, u stvari, kao i mnoge evropske države u to vreme i ranije, Fico je prestao da strahuje od povećanja državne potrošnje bez povećanja njenih prihoda, što je rezultiralo deficitom od 8% u 2009. Čovek može razumeti da je u tom slučaju male ekonomije, posebno one koja je povezana sa nemačkom ekonomijom, ovo bio rezultat globalne situacije u svetu. Međutim, Ficovi oponenti vole da podsete na njegove reči iz 2008. godine: „Kriza neće učiti Slovačku“.
Tada su počele da se pojavljuju vesti o grčkim problemima i njenom visokom spoljnom dugu, najviše prema nemačkim i francuskim bankama. [7]Bio je popularan jedan intervju sa Stefanosom Manosom [8], objavljen u jednim češkim novinama [9], u kome je on opisao alarmantnu situaciju u grčkom javnom sektoru: visoke zarade, kombinovane sa garancijom na doživotni posao, nivo penzija u osnovi skoro jednak visini plata, prezaposlenost u državnim kompanijama. Kasnije su takođe došli izveštaji [10]o konstantnoj potrošnji Grčke za vojsku. [11]
Ovo nezavidno portretisanje Grčke [12]u slovačkim medijima nije sprečilo Maximosa Dragounisa, blogera, etničkog Grka koji živi u Slovačkoj, da ovim rečima opiše istoriju grčkog duga [13]:” [Konstantinos Karamanlis [14]] … je započeo proces “guranja” Grčke u dug … građene su fabrike i kompanije za kojima Grčka nije imala potrebe.”
Do vremena izbora u Slovačkoj 2010 [15], bilo je veoma popularno upoređivati Ficoovu politiku sa grčkom politikom (npr. obećava “trinaestu” penziju). Opozicija je, kao što se očekivalo, pozivala vladu da deluje odgovorno, ali značajan deficit je bio napravljen još pre izbora.
Posle Evropskog sastanka, premijer je izašao sa predlogom da finansijski pomogne Grčku, sa povećanjem slovačkog deficita za dodatnih 1,4% BDP. Opozicija je kritikovala [16] ovu tzv. solidarnost sa Grčkom, dokazujući da je to bio neodgovoran korak. Dakle, pre parlamentarnih izbora, kada je premijerov blok imao većinu, nije bilo hrabrosti da se odobri jedna tako nepopularna mera. U stvari, Ficoova stranka posle izbora takođe nije glasala za to. Novoformirana vlada je nastavila njenu prvobitnu liniju iz vremena opozicije i obećala je smanjenje deficita ispod 3% BDP za nekoliko godina – i nije odobrila kredit za Grčku.
Slovačka se našla pod pritiskom Centralne evropske banke [17](ECB) zbog njenog odbijanja “da učestvuje u pomoći Grčkoj.” Prema Reuters-u, [18]predsednik ECB Jean-Claude Trichet [19] je rekao da ECB ne bi podržala “buduće podnosioce zahteva za evro zonu ukoliko bi postojao rizik da bi oni uradili nešto slično.”
Jedan nedavni komentar u slovačkim novinama [20]je potvrdio da je pod vodstvom Tricheta , ECB kupovala grčke obveznice da pomogne francuskim bankama koje su bile upetljane u finansiranje “Peloponeske avanture”. Takođe, nemačka kancelarka Angela Merkel [21]navodno je, iz istog razloga, promenila njeno negativno mišljenje o kreditu za Grčku. Ni godišnji izveštaj ECB za 2008, objavljen u aprilu 2009, ne sadrži alarmantne pokazatelje kolapsa Grčke.
Slovačka verzija Reuters-ovog izveštaja [22]izazvala je preko 1400 komentara,uglavnom ove vrste:
Binky:
Imam dobru ideju. Hajde da povećamo slovačke plate, penzije, beneficije, jednostavno sve … da pozajmimo od francuskih i nemačkih banaka i onda da kažemo da nemamo sredstava da otplatimo dug. I svi će nam pomoći, i naš životni standard će porasti makar 200%.
Element:
Sada je jedino Slovačka ta koja je odgovorna za probleme, dok su zemlje kao što su Grčka, Portugal, Španija i Italija, u stvari, nevine žrtve?
Ľubomír Pastorek:
… Voleo bih da znam da li bi gospodin Trichet prihvatio državu kao što je Grčka?
Timmy_A:
Bilo bi bolje da je on [Trichet] pogledao u ogledalo. Šta je radio deset godina kada nije otkrio kako su Grci manipulisali računovodstvom? I kakve bi sankcije trebalo nametnuti zemljama (skoro svim u evro zoni) kada njihovi deficiti premaše 3%? Ljudi slični njemu su odavno morali biti izbačeni iz ECB.
GeoRW:
Trichet bi trebalo da brine o svojoj stolici.
almoska:
Imam predlog za gospodina Tricheta: da ostavi mesečno 600-700 evra za život, a ostatak prihoda bi mogao dati Grcima.
ithilis_quo:
Ako želim da ostanem u evro zoni, moraću da se preselim u Grčku zato što ju je Slovačka uništil.
Fero s dlhym…. menom…:
Ne razumem… Zašto on [jednako oštro] nije govorio o Grčkoj]?
kornel2:
On ne razume da mi nećemo spasiti nemačke investicije u Grčkoj. […]
markus:
Ne znači da se radi o nemačkim bankama – u Grčkoj oni imaju samo 30 milijardi. Radi se o Italiji, Španiji, Irskoj i drugim zemljama koje bi bankrotirale sa padom Grčke i zatim padom evra.
Najpopularnije mišljenje pod češkom verzijom [23]:
Roman Mrózek, Bohumín:
Zar siromašna država mora otići u dug da bi pomogla bogatijoj?
Na kraju, blog post Lukáša Bučeka [24]pod naslovom “Slovačka, izlazak iz evro zone”:
Juče nas je Jean-Claude Trichet, prvi čovek Centralne evropske banke, zabavio i osramotio,. Rekao je da je ECB znala da ćemo ovako reagovati, ne bi nas prihvatili u evro zonu.
Hajde da pogledamo izbliza. Evro stoji na 3 stuba:
1. Privrženost [Paktu o stabilnosti i rastu [25]]
2. ECB ne kupuje obveznice država članica evro zone
3. klauzula o nespasavanju, što znači zabranu štićenja država članica od međudržavnih kredita.Kritikovale su nas Francuska i Nemačka. Obe zemlje su već prekršile Pakt o stabilnosti i rastu; Konkretno, oni su imali problem sa 3% javnog deficita. Grčka je zvanično ispunila kriterijum za ulazak u evro zonu 19. juna 2000, ali danas već znamo da se to nije dogodilo stvarno.
Kritikovao nas je Jean-Claude Trichet. On je, kao prvi čovek ECB, odgovoran za činjenicu da je ECB prekršila drugi stub kupujući grčke obveznice.
Kritikovao nas je ostatak evro zone, ali mi smo jedina država članica koja nije prekršila “klauzulu o nespasavanju”. Je li normalno da nas kritikuju za nekršenje pravila?
I za šta moramo da platimo? Grci su imali absurdne troškove za naoružanje u mirnodopsko vreme, budžet ministra odbrane Grčke za 2009. je iznosio 6.582 milijarde evra, za ovu godinu je niži i iznosi 5.73 milijarde. [OECD [26]] države prosečno troše 7.2% BDP na penzije, Grci troše 11.5%. Mi za to dajemo samo 6.2% BDP
Ono što je zanimljivo jeste da nigde ne mogu pronaći bilo kakvo priznanje od strane EU, evro zone ili ECB da žale zbog prihvatanja Grčke …