Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Čile: Blogeri i korisnici društvenih mreža dovode u pitanje proslavu dvestogodišnjice

Osamnaestog septembra će se obeležiti 200 godina nezavisnosti Čilea od Španije, proslava Dvestogodišnjice. Ovaj datum je prouzrokovao uznemirujuće postove i mišljenja koja dovode u pitanje proslave u vreme dok se nastavlja  štrajk glađu Mapuča. To na videlo iznosi teme kao što su identitet i diskriminacija u čileanskom društvu u sred slavlja posvećenog „Otadžbini“. Pitanja, kritike, aktivizam, sećanja i otpor su deo bilansa čileanske dvestogodišnjice.

chile-bicentenario

Fotografija "Čile u susret dvestogodišnjici?" Flickr korisnik Cosmopolita. Korišćeno pod Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic Creative Commmons license

Pitanja

Bloger i kantautor Alonso Nunjes se pita u agenciji građanskih vesti Medio a mijedo: „ Toliko smo zabrinuti zbog dvestagodišnjice?“ „Svi je slavimo?“ pita se Matijas Valensuela u SSCC Debate.

Tomas Bradanović se isto pita: „Šta slavimo 18.?“ :

No puedo evitar enrabiarme por esta tontera del “bicentenario” La historia que nos enseñan es una colección de fábulas, llenas de héroes que se rasgan la camisa para poner el pecho, pero en realidad la mayoría fueron ineptos, tontos y comidos por la ambición, sus actos los retratan mejor que sus discursos. La mala clase de nuestros padres fundadores es pecado original en toda América Latina, una mochila que cargamos hasta el día de hoy.

Ne mogu a da se ne razbesnim zbog ove gluposti oko dvestagodišnjice. Istorija kojom nas uče je jedan skup priča, punih heroja koji cepaju svoje košulje da isture grudi, ali zapravo, oni su bili nesposobni, tupavi i ambicija ih je progutala. Njihova dela ih bolje opisuju od njihovih govora. Naši loši očevi su tvorci originalnog greha čitave Latinske Amerike, jedno breme koji nosimo do danas.

Tvitom Patrisije Ohede (@patiojedamayorg), korisnici Tvitera kao što je Havijer Sančes(@sanchez_javier) kritikuju proslavu:

64 días en huelga de hambre los presos Mapuches y los chilenos se preparan para celebrar el BICENTENARIO… NADA QUE CELEBRAR.

Šezdeset i četiri dana štrajka glađu zatvorenih Mapuča, a Čileanci se spremaju da proslave DVESTOGODIŠNJICU… NEMA ŠTA DA SE SLAVI.

LOsorio (@aqui_leo) komentariše neki drugi tvit koji se proširio po Tviteru, ocenjujući poslednje vesti koje cirkulišu po čileanskoj mreži:

Cada vez me gusta menos este Pais Bicentenario, casos: Mapuches, Mineros, Jumbo, infiltrados en marchas, Barrancones, y un largo etc.

Svaki put mi se sve manje dopada ova Zemlja dvestagodišnjice, slučajevi kao što su: Mapuči, rudari, Humbo (supermarket), infiltriranja tokom protesta, Barankones, i jedno dugačko itd.

Sećanje i otpor

Na proslavu je takođe bačena senka jednim drugim sukobom starosedelaca. Ovaj put u pitanju je Rapa Nui, etnička grupa koja se zalaže za vraćanje i regulisanje zemlje njihovih predaka uzurpirane od strane države, kako u svom blogu informiše Rikardo Silva (Kaio). O ovoj temi Metijendo ruido komentariše kako je Rapa Nui preuzimanje zemljišta započela nekoliko dana nakon eklipse, „prirodni fenomen koji je učino da stanovnici Uskršnjeg ostrva dožive kolektivnu katarzu što je kao plod dalo podizanje pokreta za vraćanje zemlje njihovih predaka i koju su pozajmili čileanskoj Državi.“

Ektor Ramires Estaj @hectorm81  je tvitovao povezujući ovu temu sa dvestogodišnjicom:

RT @TerraChile Parlamento Rapa Nui: “Acá no nos interesa nada del Bicentenario” http://bit.ly/br6jcO // Mapuches y Rapa Nui… ay ay ay…
RT @TerraChile Parlament Rape Nuija: “Ovde nas uopšte ne interesuje dvestagodišnjica.” http://bit.ly/br6jcO //Mapuči i Rapa Nui… o čoveče…

Marlin Rajen (@marlyrayenpg) deli zanimljiv pogled na stvari:

desde fuera se ve muy extraña la celebración del bicentenario, con los mapuches en huelga de hambre, y peor todos culpándose

Sa strane se vidi neobična proslava dvestogodišnjice, sa Mapučima koji štrajkuju glađu, i još je gore što se svi međusobno okrivljuju.

Na jednom starom snimku koji je postavljen na SajberAmerika-Čile, pesnik Mapuča Elikura Čiuailaf upozorava da između Mapuča i Čilea nema prekinutog razgovora, već nepostojećeg, i da čileanskom društvu nedostaje da sagleda svoju divnu tamnoputos, što je odlika starosedelačkog stanovništva.
Rasprava se proširila izjavama kao što su post Terea Marincovića gde Mapučima govori kao o “razmaženima”. Post je izazvao više od 1000 komentara.

Dvestogodišnji bilans

Namera na blogosferi je takođe bila bprocena i promišljanje. Za Distrito dihital Migel Hesus Pedreros u postu „Narod Mapuče: dvestogodišnja negacija“, komentariše:

Y no solo es el estado, es un país completo el que les da la espalda a los pueblos originarios, en especial al pueblo mapuche. El desinterés evidente que reina sobre la situación del pueblo mapuche, sobre esta huelga de hambre, sobre su cultura, lo confirma. Somos un país desarraigado porque no nos interesa mirar el pasado, sino, solo cuando está lleno de vana gloria. Sin embargo, nuestra historia como seres, está llena de altos y bajos, de alegrías y dolores…como dije antes, chile tiene una asquerosa memoria selectiva, olvidamos que los mapuches fueron el único pueblo indígena que se resistió totalmente a la dominación española, eso, ya es heroico.

Ne samo Vlada, već čitava zemlja okreće leđa starosedelačkim narodima, naročito Mapuče narodu. Očigledna nezainteresovanost koja vlada situacijom Mapuče, štrajkom glađu, kulturom, to i potvrđuje . Mi smo jedna otuđena zemlja jer nas ne zanima da gledamo u prošlost, osim, jedino kada je puna isprazne slave. Bez obzira, naša istorija, takva kakva je, puna je uspona i padova, radosti i bola… Kao što sam već rekao, Čile ima jednu odvratnu selektivnu memoriju. Zaboravljamo da su Mapuči bili jedini starosedelački narod koji se u potpunosti odupreo španskoj dominaciji, a to je već herojski.

Sa aktivističke tačke gledišta, blog IIMČ: Informacija Mapuče Čile (IMC: Information Mapuche Chile) objavljuje:

Del mismo modo, hacen un llamado a la ciudadanía en medio de estas fechas de esparcimiento popular a la reflexión y conminan a quienes llevan la conducción pública del estado a terminar con situaciones de injusticia, atropellos y desigualdades. En la misma línea, hacen un ferviente llamado a los sectores democráticos respetuosos de los Derechos Humanos A NO SER PARTE DE ACTOS
PUBLICOS DE FESTOJO DEL BICENTENARIO, por respeto a la situación humanitaria que enfrenta el Pueblo Mapuche. BICENTENARIO: Mucho Por Cambiar, Todo Para Transformar

Na isti način, pozivaju građane na razmišljanje uvreme narodnog slavlja, a kažnjavaju one koji se nose sa državnom javnom odgovornošću da bi završili sa situacijama nepravde, zlostavljanja i nejednakosti. U istom duhu, strasno pozivaju demokratske grupe koje poštuju ljudska prava DA NE BUDU DEO JAVNIH NASTUPA PROSLAVE DVESTOGODIŠNJICE, iz obzira prema humanitarnoj situaciji sa kojom se suočava Mapuče narod. DVESTOGODIŠNJICA: Mnogo za menjanje, sve za transformaciju.

Za kraj, urednica Centra za novinarsko istraživanje i informisanje (CIPER-Centro de Investigación e Información Periodística ) Fransiska Skoknić, analizira razloge zašto Čileanci ovu dvestogodišnjicu doživljavaju sa ogorčenjem:

El problema es que esto no es personal. La gente se informa por los medios. Sin ellos no existen los mineros, no existen los mapuche. Internet y las redes sociales en algo ayudan, pero no nos engañemos, aún no llegan a todos….Entonces se siente la indignación del bicentenario. Esa que aflora cuando las cosas no se pueden ocultar. De pronto están ahí y todos las vemos. Y no es lindo como nos quieren hace creer.

Problem je što se ovo ne doživljava lično. Ljudi se informišu putem medija. Bez njih ne postoje ni rudari, niti postoje Mapuče. Internet i društvene mreže donekle pomažu, ali nemojmo se zavaravati, još uvek ne stižu do svih… Zato se oseća ogorčenost prema dvestogodišnjici. Ta ogorčenost koja izbija na površinu kada stvari ne mogu više da se sakriju. Ubrzo sve je tu, nama pred očima. I nije lepo, kao što žele da poverujemo.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.