Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Singapur: Da li blogeri koji pišu o hrani treba da dobiju besplatne obroke?

Bloger iz Singapura koji piše o hrani, Bred Lau (kuvar čelična lejdi), optužen je od strane restorana za neprimereno ponašanje, kada su on i njegovi prijatelji odbili da plate hranu koju su naručili. Ovaj incident izazvao je žustru polemiku na internetu o etici blogovanja o hrani.

Ovo je Bredova verzija celog događaja:

Priča: Članci ukazuju na to da sam posetio restoran na moj račun, da sam ušao u restoran i najavio sebe kao blogera koji piše o hrani. Činjenica: To nije tačno. Bio sam pozvan na degustaciju hrane od strane Melani, PR menadžera restorana.

Priča: Objavljeno je da je restoran odlučio da troškovi ručka za moje partnere i mene budu na njihov račun, kao znak dobre volje. Činjenica: To je bio poziv za degustaciju hrane … Pošto sam već prisustvovao degustacijama hrane pretpostavio sam da će obrok biti, u najmanju ruku, na račun kuće. Nisam očekivao da će degustacija hrane biti naplaćena. Kada je upitana, Melani je izjavila da je to u skladu sa “industrijskim standardima” degustacije hrane: da restoran plaća samo za jednog partnera. „

Priča: Objavljeno je da sam izjavio: “Ja uvek dobijam besplatnu hranu gde god da odem”. Činjenica: To nikada nije rečeno. Ipak, moram da priznam moju ničim izazvanu neljubaznost dok sam plaćao (bacio sam moju kreditnu karticu na sto) i iskreno se izvinjavam zbog toga.

Menadžment restorana je izjavio:

Želimo da iskoristimo ovu priliku kako bi predložili moguće formiranje upravnog organa ili udruženja/društva, koje će promovisati odgovarajući način pripadnosti i pravila ponašanja blogera. Trebalo bi da se uvedu određene smernice i politika kako bismo izbegli ponavljanje sličnih situacija.

 

ksiaksu je kritikovao restoran zbog vređanja pozvanog blogera:

Ne sviđa vam se bloger? U REDU. Nemojte ga više pozivati. Sledeći put kada dođe možete i da pljunute u njegovu hranu, ako želite.

Ali, da drugim blogera i novinama dajete informacije o njegovom kašnjenju ili predugom zadržavanju u bifeu? NISKO; MNOGO NISKO.

MOJOJ KULINARSKOJ SIRENI II se ne dopada ideja o tome da blogeri prisustvuju degustacijama hrane bez poziva.

Nemam ništa protiv da restorani pozivaju blogere na degustacije, ali svakako ne i obrnuto. Integritet je reč, ljudi. Ako zaista blogujete jer ste pasionirani ljubitelj hrane, to će dovesti do polemike.

Danijelov dnevnik hrane je podsetnik za one koji su zainteresovani da bloguju o hrani

Neki moji prijatelji su mislili da je biti bloger koji piše o hrani divno uz privilegije, kao što su besplatni obroci, potpisivanje i reklame. Međutim, mnogi blogeri koje ja poznajem nemaju ove privilegije – samo mala šaka njih je uzdignuta na pijedestal. Znam da ne zarađujem ni cent od toga. Nula.

Napomena svima koji žele da bloguju o hrani, stvarno bi trebalo da volite hranu i pisanje. Ja vam mogu dati reč da se ovde ne radi o besplatnim obrocima. Potrošiti 2-3 sata na pisanje, uređivanje i editovanje fotografija za jedan besplatan obrok (ako ga i dobijete) verujte ne vredi! Kredibilitet i objektivnost se ionako ne mogu kupiti. Mora da se uspostave, polako i sigurno.

Ovo je otišlo u krajnost, ali istina je da ja i dalje želim da čitam postove koje piše kuvar čelična lejdi (bez obzira na to da li je tražio besplatan obrok ili ne). Hajde da se vratimo na osnovni princip blogovanja o hrani – da delimo zadovoljstvo o hrani. Barem ja to tako vidim.

Po rečima blogera iz Melburna – Društvena Scena Melburna, menadžment restorana i bloger imali su svoje nedostatke.

 

Ja stvarno ne razumem ove PR-pozive za degustaciju hrane u Singapuru. Kao što sam gore naveo, verujem da je za ispravan pregled iskustva u restoranu važno da budete inkognito, kako ne biste dobijali posebne usluge i privilegije. Po mom mišljenju, to dovodi do dogovora “kako ja tebi, tako ti meni” koji uništava objektivnost blogovanja o hrani i pregled. Ali kako god. U svakom slučaju, mislim da je pomalo pretenciozno od njega što je pomislio da može povesti sa sobom koliko god osoba želi. Štaviše, to je neuspeh PR-a kompanije jer blogera nisu udostojili čak ni odgovorom.

Ed Unloaded predlaže nekoliko saveta za blogere koji pišu o hrani:

 

Možda bi trebalo da blogeri opreznije etiketiraju svoje postove, naročito ako su plaćeni.

Blogeri treba da poseduju određeni nivo integriteta. Ozbiljno, ne želim da preporučim svojim prijateljima loš dijetetski proizvod i saznam da im je jetra obolela u bliskoj budućnosti.

Fotografija je preuzeta sa stranice Flickr od korisnika Milo Riano i koristi se pod licencom CC Attribution 2.0 Generic.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.