Blogeri širom Bliskog istoka žale zbog smrti portugalskog pisca Žoze Saramaga – jedinog dobitnika Nobelove nagrade za književnost sa portugalskog govornog područja, čoveka koji je imao protivrečne religijske i političke stavove. Ljudi u Lusosphere [1] [portugalsko govorno područje] i celom svetu reagovali su na vest o njegovoj smrti, a arapski svet nije bio izuzetak.
[2]Yazan Ashqar je objavio ovu Saramagovu fotografiju na svom blogu i napisao jedan od njegovih najčuvenijih citata: Mislim da smo slepi. Slepi ali gledamo. Slepi ljudi koji mogu da gledaju, ali ne vide. http://dajeej.wordpress.com/2010/06/19/%D8%B3%D8%A7%D8%B1%D8%A7%D9%85%D8%A7%D8%BA%D9%88/
Egipatska blogerka Badawiaa pisala je na svom blogu o Saramagovom opraštanju od života [3]:
اليوم جاء الدور على ساراماغو ليقبّل أشجار حديقته هو الآخر ويقول لها: وداعا.
U svom govoru prilikom dodele Nobelove nagrade, Saramago je govorio o svom detinjstvu i sećanju na smrt svog dede: “Otišao je u baštu. Tamo su bila neka stabla i žbunje, smokve i masline. Išao je od jednog do drugog drveta, grlio ih i govorio “zbogom”. Znao je da im se više neće vratiti. Ako vam takva scena ne ostavi ožiljak na duši u ostatku života, onda ste bezosećajan čovek. I došao je dan u kome se Saramago okreće da zagrli svoja stabla, poljubi ih i kaže “zbogom”.
Libanski bloger Jihad Bazzi se pita šta bi Saramago mogao sada da radi u njegovom zagrobnom životu [4]:
حيث ولد الآن، يتلفت مراقباً. سيكتب عما يرى، لا فرق ما إذا كان في الجنة أو في جهنم، او حيث أظنه مكانه المفضل بعد الموت: العدم الرائع
Osim što je bio pisac, Saramago je takođe imao svoj politički stav. Ovo je o Saramagovom političkom stavu [5], na svom blogu Španski put na obalama Levanta, napisao Yassin El Suwayheh, sirijski bloger koji živi u Španiji:
للذاكرة تبقى له مواقف و أقوال و أفعال.. مثل تلك الوقفة أمام ملايين المتظاهرين ضد غزو الطغيان للعراق, ذلك الرجل الثمانيني الخارج من آلاف المعارك وقف أمامهم و قال: ” يوجد الآن في العالم قوتان عظيمتان: الولايات المتحدة و أنتم”.
رحل الحالم المناضل من أجل عالمٍ أفضل, أكثر عدلاً.. أكثر منطقياً
Neki vole da istaknu one koji su protestvovali protiv invazije na Irak. Čovek star 80 i nešto godina stajao je i govorio: „Postoje dve super sile u svetu: Sjedinjene američke države i vi.“ Napustio nas je sanjar koji se borio za bolji svet, svet sa više pravde i razuma.
Jedan anonimni čitalac je komentarisao Yassinov post [6]. On je dao prigovor frazi: “Umro je čovek koji be se u najmanju ruku mogao poistovetiti sa glavnim nagradama koje je dobio za svoje romane i poeziju”pišući da to što takve ličnosti pišu i govore identifikuje njih, a ne njihove nagrade koje su osvojili:
وكأنو هني ناطرينا!
Kao da je jedini smisao takvih nagrada da Svet ne oseća krivicu prema njima, a da se oni osećaju ugodno radeći ono što bi inače radili. Kao da su ti veliki ljudi zaista čekali da tako budu priznati.
Sa druge strane, Ahmed Shawky je zabrinut [7]da bi Saramagovi politički stavovi mogli zaseniti ljude da u njemu ne vide stvaraoca.
للأسف لم أقرأ لساراماغو، وكنتُ دائمًا ما أنظر إلى روايته “العمى” في رف مكتبتي متمنيا أن أقرأها في فرصةٍ قريبة
Omani Wadhha AlBusaidi je komentarisao [8] Ahmed El Mueiniov post:
اول مرة اسمع عنه ، وان دل على شيء فإنما هو يدل عن جهلي بالأدب العالمي
Drugi komentator je odgovorio [9] , izjavljujući da će mu nedostajati Saramagovo pisanje, iako se nije slagao sa njegovim religijskim pogledom :
أما أنا فلن استطيع الترحم على من قال : إن الله والمسيح أقاما علاقة جنسية
Na kraju, Laila je savetovala Ahmeda [10]da ne propusti priliku da pročita Saramagov roman.
:
Moj savet tebi Ahmed je da ne propustiš priliku da pročitaš “Slepilo”. To je vrlo realistična priča koja će učiniti da osetiš koliko su tvoje oči vredne. Do danas imam strah od iznenadnog gubitka vida.