Pakistan: Internet i izazov jezika



Pakistan danas izgleda pripremljen za nagli rast korišćenja interneta. Ta zemlja je doživela eksplozivni razvoj FM radija, satelita i kablovske televizije pokrenut regulatornim promenama koje omogućavaju da mas mediji budu u privatnom vlasništvu. Upotreba mobilnih telefona je takođe u porastu, sa 90 miliona pretplatnika. Sa porastom srednje klase koja broji nekih 30-40 miliona u zemlji sa 180 miliona ljudi, predviđa se sličan porast korišćenja interneta.

Međutim, postoji nekoliko ograničenja koja smanjuju tu ekspanziju, kako strukturalna, kao što su stalne nestašice električne energije, tako i društvena, koja se posebno tiču jezika. Pismenost u Pakistanu se kreće negde oko 50%, ali dok većina ljudi razume urdu, pakistanski nacionalni jezik, manje od 10% stanovništva govori i piše taj jezik kao maternji. Provincijski jezici sindi, pundžabi, paštu i baloči, kao i regionalni saraiki i kašmiri maternji su jezici za većinu stanovništva, dok je engleski službeni jezik vlade.

Ova jezička fragmentacija ima posledice po korišćenje interneta. Nijedan pakistanski jezik ne služi efikasno za potrebe čitanja i kreiranja sadržaja pakistanskih internetlija. Kao posledica toga, engleski ostaje popularan izbor na internetu. U intervjuu, Adnan Rehmat iz nevladine organizacije Intermedia Pakistan kaže da je engleski “aspiracijski” jezik, marker za obrazovanje i pristup izvorima, jer pruža pristup globalnoj jezičkoj zajednici. Pored toga, nekoliko regionalnih pakistanskih jezika, kao što je pundžabi, prvenstveno su oralni jezici, bez snažne književne kulture.

Fouad Bajva, na blogu Internet’s Governance, opisuje problem dalje:

Ključna tema od značaja za lokalni internet i mobilnu tehnologiju u Pakistanu je dostupnost lokalnog sadržaja i rad na tome da bude široko dostupan zajednici u celini širom Pakistana i celog sveta uz pomoć različitih tehnoloških paltformi koje su trenutno dostupne.

Postojalo je nekoliko zajedničkih napora da se naprave fontovi u junikodu za pakistanske jezičke skripte. Nastaliq, popularan font za urdu jezik, još uvek nije sasvim prilagođen u junikodu. Za pisanje na internetu uglavnom se koristi arapski font, kao i relativno popularni BBC i Google fontovi, ili datoteke slika nalepljene na tekst.

Još uvek ne postoji široko prihvaćeni font bilo za mas medije, bilo za stvaranje građanskih medija.  Mnogi mejnstrim mediji i dalje koriste dadoteke slika, koje zahtevaju da tekst bude napisan na drugoj platformi, i tako destimulira hiperpovezivanje, kao što je nedavni slučaj sa Daily Jang online.

Snimak veb stranice elektronske novine Daily Jang, maj 2010.

Pakistanska vlada je pružila slabe smernice za politiku korišćenja jezika. Ahmad Šahzad sa bloga Bytes for All u intervjuu napominje da Upravi za nacionalni jezik u Pakistanu nedostaje sredstava, znanja o digitalnim temama i osećaj važnosti, ili politički prioritet za ekspanziju pakistanskog jezika na internetu.

Tokom protekle decenije, postojao je veliki broj projekata na kojima je rađeno da bi se otklonili ti problemi. Možda najsvebouhvatniji projekat dolazi od Centra za istraživanje obrade urdu jezika na Lahorskom nacionalnom univerzitetu za računare i razvoj nauke (engleska skraćenica CRULP).  Direktor Centra, profesor Sarmad Husein, od 2002. godine radi na podršci Nastaliq fonta u junikodu. U Centru opisuju svoj cilj koji obuhvata “istraživanje razvoja računarskih modela na urdu i drugim regionalnim jezicima u Pakistanu.” Njihovi projekti obuhvataju izradu standardnog seta znakova, lokalizaciju popularnih softvera i online aplikacija, kao što su Microsoft Word, Firefox i Open Office, kao i skripte za obradu fontova koje podržavaju sve pakistanske jezike.

U Centru takođe rade i na optičkom prepoznavanju znakova i alatkama za obradu govora, poput čitača ekrana za nepismene i slepe korisnike, i alata za obradu jezika, kao što su moduli za proveru pravopisa i mašinsko prevođenje. Platforme sistema za menjane sadržaja veb stranica u Nastaliq-u, kao i skripte za mobilne telefone.

Pored toga, projekat CRLUP-a, PAN lokalizacija, bavi se razvojem kapaciteta lokalnog računarskog jezika na desetak azijskih jezika, uključujući urdu, pašto i bangla jezik.    Projekat ima za cilj razvoj alatki kako bi lokalizacija olakšala korišćenje naprednih aplikacija.

Ove skripte i njihova šira promocija, kao i dostupnost sistema za menjanje sadržaja veb stranica na urdu jeziku i alatkama za obradu jezika, pomogli su da urdu postane funkcionalan jezik za kreiranje sadržaja.

Drugi alati koji su sada dostupni olakšavaju prelazak sa engleskog na urdu, uključujući i Google alatku za transliteraciju urdu jezika i dinamičke jezičke bukmarklete, koji podržavaju transliteraciju urdu sa engleskog i hindu jezika. Sied Gulam Akbar, tvorac bukmarkleta, piše o svojoj motivaciji u postu na pakistanskom naučnom blogu STEP:

Glavna inspiracija za ovu alatku nije zaista nađena u pisanju na urdu jeziku. Već postoji mnogo alatki i aplikacija koje omogućavaju korisnicima korišćenje specijalne tastature ili latinice za transliteraciju. Ono što me je zapravo inspirisalo za programiranje ovog alata jeste da obezbedim način za lako pretvaranje latinice na svim postojećim veb stranicama u urdu alfabet, tako da bude čitljiviji.

Unapređenje skripti, aplikacija i platformi na urdu jeziku pomoćiće unapređenju kulture internet stvaranja na urdu jeziku. Međutim, relativna kašnjenja u njihovoj dostupnosti ističu  opšte osećanje da će engleski i dalje biti jezik izbora za mnoge u pakistanskom svetu interneta.

Ta kašnjena se mogu rešiti na nekoliko načina, uključujući široku promociju raspoloživih alata i njihovu primenu, podršku za mas medije i zajednice građanskih medija da bi otkrili, saznali  i implentirali kreativno korišćenje tih alatki, i podršku za izgradnju mostova i mreža između zajednica. Iz tog razloga, Foud Bajva nastoji da izgradi urdu Vikipediju na internetu.

To će stvoriti okruženje za prekovremeni rad kako bi se objedinila najnovija znanja koja bi se upotrebila kroz čitanje, slušanje, vizuelnu i društvenu ekonomsku svest, edukaciju, primenu znanja u raznim oblastima, visoko obrazovanje, takmičarske ispite, stručne resurse i beskrajne opcije urdu jezika.

U ovom trenutku ne postoji Vikipedija na urdu jeziku, a malobrojni blog portali, poput http://urdublogs.co.cc/, ne poseduju kapacitet mejnstrim medija za stvaranje teksta koji se može pretraživati, niti su mediji na internetu bazirani na junikodu, a tu je i nedostatak platforme za mobilnu telefoniju i aplikacija za urdu jezik.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.