[1]legalizacija od strane Ricardo Martinsa
Postoje grupacije koje se zalažu za legalizaciju narkotika, ali šta to zapravo znači? Od Mađarske do Kolumbije, od mladih do nastavnika, od policajaca do sveštenika, pojedinci i grupe koriste građanske medije da bi izneli argumente o ovoj potencijalno kontroverznoj temi.
U Mađarskoj, Mađarska unija za građanske slobode [2](HCLU) se bavi širokim spektrom tema, a jedna od njih je i legalizacija narkotika. Unija je u protekloj godini proizvela više od 70 kratkih filmova, i po njihovim rečima:
U 2009. godini je bilo puno propagandnog rada kroz video materijal. Velika većina naših filmova se bavila pitanjima zvanične politike prema narkoticima, u okviru programa Evropske inicijative za strategiju o drogama (EDPI). Snimali smo u Beču na protestu koji je ogranizovala HCLU protiv globalnog rata drogama ispred zgrade UN-a, proučavali pitanje narko-turizma u pograničnim gradovima Holandije, uveli novi heroinski program u Dansku, prikazali istoriju i neuspeh stroge politike zabrane droga u Švedskoj i aktivno se zalagali za uvođenje programa zamene igala u Stokholmu. Sa uspehom smo pomogli ruskim nevladinim organizacijama koje su se obratile Globalnom fondu nakon što je vlada Rusije odbila da finansira program zamene igala, i uspešno promovisali programe smanjenja štete koji su u Kirgistanu uvedeni da bi se zaustavila epidemija HIV-a.
Sledi snimak na kojem HCLU intervjuiše predvodnike reforme strategije o drogama [3]na Međunarodnom kongresu o reformi strategije o drogama u Novom Meksiku 2009. godine, i razmatraju budućnost kontrole droga i moguće implikacije koje bi donelo ukidanje prohibicionističkih zakona:
U Kolumbiji se prošlog maja dogodio marš za legalizaciju marihuane u glavnom gradu, u sklopu događaja na nivou čitave države da se ozvaniči posedovanje tzv. ‘lične doze’ ovog narkotika. Plodan video-bloger Huan David Eskobar [4]je bio na oba događaja, i donosi nam nekoliko slika sa događaja „lična doza ličnosti“ [5] u Medelinu kao i sa marša za legalizaciju marihuane. [6]
On piše [5]:
U Kolumbiji, jednom od najvećih proizvođača droge, i naravno simbola za gotovo četiri decenija ratovanja, upotrebe i nasilja izazvanih prodajom marihuane, kokaina i heroina. U većim gradovima i njihovim javnim mestima je 26. marta upućen poziv ljudima koji naseljavaju ovaj kutak Južne Amerike da se okupe radi fotografisanja, gde svi mogu da se pojave i uzmu ličnu dozu, kao način da izraze lično zalaganje za slobodu u zemlji koja nudi malo sloboda.
U Meksiku, srednjoškolci iz Morelosa dobijaju priliku da diskutuju o legalizaciji droga u učionicama, u šest nastavaka (part 1 [7], part 2 [8], part 3 [9], part 4 [10], part 5 [11], part 6 [12]) ove debate čiji je autor anivdelain [13]. Sledi zaključak [12], u kojem moderator završava diskusiju rečima da će, ako zakon o legalizaciji bude donet, na svakom pojedincu ležati odgovornost da se obavesti da li treba da koristi droge i da se pobrine da ih koristi na “pozitivan način”.
LEAP, Law Enforcement Against Prohibition (Organi reda protiv prohibicije), na svom vebsajtu proklamuju [14]da su protiv prohibicije jer ona jednostavno ne funkcioniše: uprkos zatvorskim kaznama, strogim zakonima i novcu koji se potroši na borbu protiv droga, ove su trenutno jeftinije, dostupnije i jače nego ranije. Na narednom snimku, u neuobičajenoj kombinaciji policajaca sa sveštenicima diskutuje se o ratu protiv droga [15], te vodi razgovor o ulozi sveštenstva u borbi protiv narkotika koje ovisnicima savetuje i pruža pomoć tako što im daju nadu, umesto da im je oduzima slanjem u zatvor:
Da li pravni sistem Vaše zemlje razmatra ukidanje kazni ili legalizaciju korišćenja droga? Kakvo je mišljenje građanstva, a kakvo je Vaše lično mišljenje? Da li će stalna kriminalizacija uživalaca droga sprečiti rasturanje i korišćenje narkotika, ili postoji neki drugi izlaz?