Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Haiti: priča se o “Pljačkanju”, posle zemljotresa, ali je malo potvrdjenih slučajeva

 Nakon što je prošlo nekoliko noći od zemljotresa na Haitiju, na radiju i Internetu, se širi diskusija, u vezi upotrebe od strane medija, termina, koji se na engleskon definiše looting ( pljačkanje, grabež). Austrijski, nachrichten.at  napominje slučajeve “pluendern”, bukvalnog, “ plačkanja”, u Port au Prince-u. Nemački termin, kao i onaj na engleskom, sadrže ne samo kradju, nego se odnose i na narušavanje društvenog reda i mira. Francuski mediji koriste termin “pillage” . Štampa i blogovi na španskom jeziku, često upotrebljavaju sličnu reč, “saqueo”. Bloger Ortiz Feliciano , ublažuje termin, kada nudi objašnjenje od strane jednog dobrovoljca Crvenog Krsta.

El saqueo de las tiendas que empezó después del temblor parece ser inevitable y hasta necesario. ‘No hay otra manera de conseguir alimentos,’ dijo Matt Marek representante de la Cruz Roja americana sobre el saqueo. ‘Incluso si usted tiene dinero no tiene cómo comprar nada porque las tiendas están destrozadas y nadie trabaja.’

Pljačkanje radnji koje je započelo nakon zemljotresa je bilo neminovno, čak i neophodno. “Ne postoji drugi način da se obezbede namirnice” rekao je u vezi sa pljačkanjem, Matt Marek, predstavnik američkog Crvenog Krsta. Čak i u slučaju i da imate novac, ne postoji način da kupite nešto jer su radnje uništene i niko ne radi.”

Sličan termin se pojavljuje i u poljskim medijima kao i u irskoj i britanskoj štampi.

Na dva američka bloga, ova diskusija o terminu se okrenula ka rasističkoj osnovi.  Awl, jedan grupni blog novinara u Njujorku, je objavio nešto drugačiju verziju od izjave Crvenog Krsta, koju je ranije istakao Ortiz Feliciano. Ali, dok je blog na španskom jeziku istakao bukvalni kontekst – odnosno nedostatak hrane koji dovodi do toga da se na Haitiju kopa po otpacima i djubretu – američki blogeri su se koncentrisali na implikacije,  koje se odnose  na uragan Katrina:

Tom Scocca: …Predstavnik američkog Crvenog Krsta na Haitiju je rekao: “Došlo je do opšte pljačke, grabeža u srušenim objektima, od kada se desio zemljotres.” Nema drugog načina da bi se dobile namirnice. I da imate novca, ova sredstva će se izcrpeti u roku od nekoliko dana. Choire Sicha: JA ĆU DA IZLUDIM. Tom Scocca: Ako ne postoji drugi način da se dobiju namirnice onda se ne radi o pljačkanju. Tom Scocca: I tokom uragana Katrine se desilo isto, zar ne? Izveštaji o strahovitom nasilju, koje prati “pljačkanje”. Choire Sicha: Crnci koji haraju noću!

Stotine komentara ljudi, koji su se uključili u tu diskusiju i na američkom blogu o rasističkim politikama, StuffWhitePeopleDo. U svom komentaru, Krystal*Lyte, ističe:

Stigle su vesti o ljudima koji umiru od gladi i zbog toga su naterani da pljačkaju zalihe hrane UN….iskreno, ne sećam se da se o indonežanima ili o ljudima sa ostrva Samoe tako govorilo kada se desio cunami. Izgleda mi, da su reporteri skloni da ove žrtve sa Haitija okarakterišu “ gnevnima”.

Na blogu The Future Majority , sociolog Centra za prirodne katastrofe, Univeriziteta u Koloradu, Kathleen Tierney, opisuje termin “loot” kao stari problem:

 …mnogo toga je vezano za mitove koji prate katastrofe – tj. ono što ljudi misle da se dešava tokom katastrofa u odnosu na ono što se realno dešava. Ono što su otkrili ovi istraživači je, da su mediji –čak gledajući i unazad već ’50-ih i ’60-ih godina – svrstavali velike katastrofe, unutar odredjenih konteksta. Kada mediji obaveštavaju o katastrofama, neminovno se koncentrišu na dramatični i antisocijalni aspekt, čak i kada se to odnosi na samo jedan posto stanovništva.  I u ono vreme, mit o pljačkanju se uvek isticao u prvom planu u izveštajima medija.

Tako se desilo i u slučaju  Haitija.

Da. Na primer, dan posle zemljotresa, je objavljeno da je srušen jedan zatvor i da su zatvorenici pobegli – sa pretpostavkom da su pobegli da bi išli da pljačkaju. Zatvorenici nisu otišli da vide kako su njihove majke ili sestre, nego da pljačkaju. I mi, predpostavlja se, znamo to i zašto; zato što su oni loši ljudi, oni su kriminalci.

U video reportažama su se videli naoružani ljudi kao i snimci mladih sa mačetama. U petak su, hiljade novinara i spasilaca, stigle u epicentar zemljotresa. Medjutim, izgleda da je samo mali broj tih slučajeva osnova za vesti na blogovima i u medijima.

Konpay, sajt istoimene NGO, koja ima bazu u Port au Prince-u, je objavio izveštaje o pucnjavi.

Dana 16. Januara 2010. 7am: “ Protekle noći su se čuli pucnji u našoj zoni. Počelo je oko jedan sat posle ponoći. U početku su se čuli daleko, ali su zatim bili sve bliži i bliži, sve do 2.30 kada su prestali. Svi beskućnici po ulicama i u kampovima za izbeglice, se nalaze u haotičnom stanju, pevajući na glas, pljeskajući i moleći se. Nalazim se u kući koja je na Matthew 25 u Delmas 33. Postavili smo improvizovanu bolnicu na jednom fudbalskom terenu sa više od 1300 preživelih.

Jedna od najvećih informativnih mreža Sjedinjenih država, MSNBC, je izvestila o samo jednom fatalnom pucnju i o jednom čoveku koji je ukrao mrtvački sanduk:

Imamo vesti o izolovanim slučajevima pljačke dok su mladi išli po centru grada naoružani mačetama, i o lopovima koji su, po nekim izjavama, pucali u čoveka , čije je telo ostavljeno na ulici. Jedan fotograf Associated Press-a je video jednog pljačkaša koji je preneo neki leš u mrtvačkom sanduku do gradskog groblja i ostavio ga tamo, da bi zatim otišao samo sa sandukom.

U Kolombiji, u novinama El Colombiano  pojmovi “saqueo” i očaj, se pojavljuju zajedno. Jedna agencijska vest  citirana u istom članku, je preuzeta i od mnogih drugih časopisa. Blogosfera na španskom jeziku, pravi razliku izmedju pljačkanja, grabeža i kradje, ističući da, dok je jedna grupa ljudi upadala u jedan od magacina UN i uzimala povrće i odeću, jedna manja grupa lopova naoružanih palicama je istima pokrala njihove lične stvari.

Za više informacija, molimo vas da  posetite  stranicu Global Voices  posvećenu  zemljotresima na Haitiju.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.