Premijera prvog igranog filma u produkciji Hamasa dogodila se 1. avgusta u Gazi, kao deo napora ovog pokreta da zadobije podršku kroz kulturne inicijative i time izgradi „kulturu otpora“. Tokom iste nedelje, u Gazi je postavljena predstava o filmskom stvaralaštvu. Blogeri su posetili oba događaja, i daju nam svoje mišljenje.
Lina Al Šarif, koja bloguje na 360 km2 haosa, posetila je premijeru filma Imad Akil:
Sa pucnjavom, jurnjavom kolima i pričom o heroju, „Imad Akil” predstavlja prvi film snimljen u Gazi. Dvočasovni film je premijeru imao prvog avgusta u Kulturnom centru „Rašad Al-Šava“ u gradu Gazi. Scenario za film je napisao Mahmud Al-Zahar, istaknuti vođa Hamasa u pojasu Gaze, režirao ga je Madžid Džindija, a producent je medijska mreža Al-Aksa. Prema Hamasovim dnevnim novinama Al-Resala, troškovi snimanja su bili oko 120.000 dolara. Film je uglavnom sniman u produkcijskom gradu Asda koji je smešten u bivše izraelske naseobine, evakuisane 2005. godine, a raketirane u poslednjem ratu.
Videla sam promotivni plakat pre nego što je film počeo da se daje; bila sam iznenađena što ću moći da pogledam domaći film, s obzirom na ozbiljnost situacije u Gazi. Baš smo juče dvoje mojih prijatelja i ja kupili ulaznice od 10 šekela i otišli da pogledamo film o ovom legendarnom palestinskom heroju.
Lina nam prepričava radnju filma:
Film se zasniva na biografiji borca za slobodu Imada Akila. Počinje scenom u kojoj babica i njen muž hitaju ka kući Akilovih da donesu na svet budućeg heroja, rođenog 17. juna 1971. godine u izbegličkom logoru Džabalija. Onda film publiku prenosi u Imadovo detinjstvo, a zatim i adolescenciju u logoru, gde su izraelske patrole neprekidno izlagale Palestince nasumičnim hapšenjima i prebijanjima. Godine 1988. izbila je prva palestinska Intifada, a istovremeno je Hamas formalno promovisan kao islamski Oslobodilački pokret. Iste godine hapse Imada Akila zbog učešća u aktivnostima Hamasa i Intifade. U zatvoru je proveo 18 meseci. Nakon što je pušten, preuzeo je glavnu ulogu u oružanoj borbi protiv izraelske vojske u pojasu Gaze. Izraelci su mu nadenuli ime „čovek sa sedam duša“. Život ovog borca Al-Kazamovih brigada završen je atentatom 1993. godine, koji je počinila izraelska vojska uz pomoć izdajnika iz redova Palestinaca.
Šta Lina misli o filmu?
Film i nije baš najbolji koji sam gledala, ali je snimljen u Gazi. Uzimajući u obzir sve okolnosti, resurse i infrastrukturu koji su bili potrebni da se proizvede film sa ovakvom radnjom, rezultat je relativno dobar, ne ispuštajući iz vida situaciju i opsadu koju Gaza trpi već gotovo dve i po godine. Celokupna glumačka ekipa je iz Gaze. Na žalost, isti taj izveštaj iz Resale je naveo da su četvorica glumaca zaista poginuli u nedavnom ratu u Gazi. Bilo je nekih problema i u montaži zvuka; delovi dijaloga se nisu čuli od zvučnih efekata. Štaviše, ni kvalitet prikazane glume nije bio na nekom nivou. Ipak, projekat se u celini mora poštovati jer je nastao usred teških problema kroz koje prolazi Gaza.
Na blogu In Gaza (komentar postavljen i na sajtu The Electronic Intifada), Kanađanka Eva Bartlet izveštava o predstavi na temu filmskog stvaralaštva:
„Zar ljudi iz Gaze ne vole da gledaju filmove kao i svi drugi?“, pita ambiciozni filmski stvaralac Hosam Abdel Latif. Njegova pragmatičnija žena Suada odvraća: „Neko ko nema šta jede želi da ide u bioskop?“
Pitanje umetnosti u doba opsade i okupacije je jedna od osnovnih tema u najnovijoj pozorišnoj postavci u Gazi, Film Cinema, koja je premijeru doživela 4. avgusta u gradu Gazi. Pozornica zatrpana filmskim negativima i ukrašena jednim jedinim punačkim plišanim medom su čitava scenografija za dramu sa troje protagonista.
„Ja sam Hosam Abdel Latif i želim da snimim film“, budući režiser počinje u više navrata, zagledan u svoju kameru, samo da bi ga u više navrata i prekinuli.
Eva nam prenosi zaplet:
Zaplet je jednostavan – režiser i izazovi sa kojima se sreće – ali je isprepletan sa svim aspektima života u Palestini, nudeći tako zabavnih i na trenutke otrežnjujuće stvarnih šezdeset minuta pozorišta. Film Cinema nas podseća na poslednji izraelski masakr u Gazi – ali bez pominjanja vremenskih odrednica, moglo bi se raditi o bilo kojoj invaziji Izraelaca na Gazu – i bavi se snovima Palestinaca i pritiscima koje doživljavaju tokom tiranske opsade Gaze. U isto vreme, komad poseduje deo univerzalne stvarnosti bračnih trzavica i ličnih želja.
Eva nastavlja:
Film Cinema je drugi pozorišni događaju Gazi ovog leta, a još nekoliko je u produkciji.
Pozorišna publika takođe traže odušak u umetnosti ili simulaciji „normalnosti“ u Gazi. Prepuna sala i oduševljeno učešće pokazuju koliko su Palestinci iz Gaze žedni umetnosti, jednog katarzičnog ventila.
„