Napomena urednika: ovo je sažeta verzija intervjua Pardo Lazo. Kompletan tekst se nalazi na Claudia blogu Octavo Cerco [es].

Orlando Luis Pardo bloguje od 2008. godine. Rođen je u Havani na Kubi 10.decembra 1971.godine. Diplomirani  biohemičar diplomu je stekao na Odseku biologije u Havani, i napustio nauku zbog književnosti. Na ovom polju, primio je niz nagrada kao što je Short Story  Prize (Nagrada za kratku priču) od Magazina La Gaceta 2005 i Cauce 2007, kao i mnoga druga priznanja. Njegovi nezvanično objavljeni  radovi se  mogu videti kroz uređivanje e-zine the Revolution Evening Post (Revolucionarni večernji post).

Sada  tekstove objavljuje putem blogova i drugih digitalnih medija kao što su: Revistas Cacharro(s) [es], 33 y 1/3 [es], Desliz [es], i  The Revolution Evening Post [es], Fogonero Emergente [es], Penúltimos Días [es], Pia McHabana [es] , i Lunes de Post-Revolución [es].

Nedavno, je Pardo Lazo objavio svoju knjigu pod nazivom Dosadni dom, koja nije izdata od strane Letras  Cubanas. Umesto toga knjiga je bila predstavljena na Međunarodnom Sajmu knjiga održanom u Havani. Nedelju dana pre promocije knjige, koju je organizovao bloger Yoani Sánchez of Generación Y [es] autor knjigr je bio meta policijskih akcija kao i ličnih pretnji e-mejlom i telefonom. Uprkos tome, prezentacija knjige Dosadni dom je dobro prošla uz učešće mnogih pisaca, fotografa i blogera iz čitave zemlje. Knjiga se može u celosti preuzeti ovde (pdf.format).

Boring Home book cover

 
Claudia Cadelo: Kada ste počeli sa blogovima Pia McHabana i Lunes de Post-Revolución?

Orlando Luis Pardo: Pia McHabana (ko god to bio)  počeo je  da bloguje u avgustu 2008. godine posle izgubljenog vremena na internetu (mislim da je ponovo izgubljeno). U oktobru 2008. sam počeo da pišem mnogo redovnije na mom blogu  Lunes de Post-Revolución, gde objavljujem i više od postova, nedeljne kolumne: eseje, mišljenja, obmane, intervjue, članke, bezvredne ironije, izveštaje, snove. Kao autor na ovom blogu ulažem najviše truda.Voleo bih da to vidim objavljeno na papiru jednog dana, ali sumnjam da bi to bila dopustiva knjiga.

CC: Da li su blogovi koje pišete imali prolaz u blogosferi ili ste radili na nekom drugom digital mediju? 

OP: Prvobitno sam se sporadično pojavljivao na drugim web sajtovima, poput zvaničnih časopisa  Made in Cuba, Esquife, Alma Mater, El Caimán Barbudo i La Jiribilla. Naravno, takođe sam se uključio u alternativne uređivačke projekte kao što su nezavisni časopisi Cacharro(s), 33 y 1/3, the projece Desliz, kao  i moj sopstveni neregularni  internet časopis pod imenom  The Revolution Evening Post (Revolucija večernjeg posta)  (koji sam pokrenuo zajedno sa kubanskim piscima Jorge Enrique Lage i Ahmel Echevarría Peré). U blogovima Fogonero emergente y Penúltimos Días, između ostalih, može se čitati veliki deo mog rada kao blogera kolumniste. Malo po malo tamo sam privukao neke čitaoce i druge prijatelje.

CC: Kažite mi o čemu govori knjiga «Dosadni dom».

OP: Dosadni dom je knjiga u kojoj je u pitanju igra reči,  radnja knjige ima manji značaj od dijaloga. Postoje opširne priče ali i one koje su na samo jednoj strani, ali sve one se pojavljuju sa tim zadovoljstvom ukusa reči: aliteracija pre književnosti. Likovi u mojoj knjizi su lenji i opsednuti posthumnim pripovedanjem: kako sastaviti glavni materijal fikcije, kako postati saučesnik izazivanjem frikcije.

Pardo je primio anonimne telefonske pozive posle digitalnog objavljivanja knjige Dosadni dom, koju  je izdavač Letras Cubanas nekoliko meseci ranije odobrio, a potom odbio. On je rekao da je čuo glasine da su knjigu i neke od njegovih blog kolumni pročitali visoki zvaničnici. Dodao je da nije odgovorio ni na jedan lični napad jer bi mogao biti obeležen kao   “disident, podmitljiv, kontra revolucionaran, agent, itd.” Prema Pardo-u zabrana knjige nikada nije bila zvanična, i navodi da je to delom zbog njegovih blogova sa ciljem da on posluži kao primer.

CC: Vi takođe učestvujete na skupovima blogera koje organizuje Sánchez, napisali ste mnogo blogova i deo ste Voces Cubanas. Kako doživljavate prisustvo male grupe blogera koja vas je podržavala tokom ovih teških dana?

OP: Solidarnost. Oni su pokazali solidarnost građansku simpatiju pa i dobar smisao za humor čak čak i bez toga da znaju svu težinu situacije. Zahvaljujem svima njima, posebno Yoani Sánchez koja je prihvatila izazov da predstavi moju knjigu, znajući da ni jedan drugi kubanski pisac ne bi bio voljan da to uradi. Hvala i tebi, Claudia, što si otvorila prozor kako bi mogli da dišemo uprkos ovako zagađenom vazduhu, kao i na ovom intervjuu. Loši čitaoci kažu da su me izmanipulisali da bi napravili veliki šou (čak su mi i u telefonskim pretnjama to rekli), Takođe, mnogi fini čitaoci i kubanski blogeri koji su prisutvovali prezentaciji knjige širom La Cabaña: nismo čak ni obeležili zidove, bilo je dovoljno ostaviti simboličke grafite na pokretnom mostu Zamka Kafkabaña.