Tokom proslave San Valentina, u jednom lokalu u Bejrutu, obnovljen je apel kako bi se napokon u Libanu, dozvolili i gradjanski brakovi a ne samo verski.
U jednom od najpopularnih lokala Bejruta, Gemmayze, veliki broj parova različite verske pripadnosti je isceniralo lažna vančanja, radi protesta protiv strogih, državnih zakona o venčanjima.
U ovom momentu, gradjanski brakovi izmedju lica različitih vera su zakonom priznati, samo ukoliko brak nije sklopljen na teritoriji Libana. U državi u kojoj postoje različite verske frakcije, to stavlja u nezgodnu situaciju mnoge parove čije su verske pripadnosti različite.
Protest je deo, jedne opšte kampanje, usresredjene na uklanjanje i zamenu, opresivnog verskog režima i kontrole libanskih institucija, jednim laičkim sistemom koji bi važio za sve gradjane.
Samo nekoliko dana pre proslave San Valentina, Ministar Unutrašnjih Poslova, Ziad Baroud, je izjavio da će gradjani moći, ukoliko to žele, da uklone iz ličnih dokumenata, i matičnih knjiga, podatak o verskoj pripadnosti.
Mnogi blogeri Libana su pozdravili predlog, iako su drugi ostali skeptični.
Ms. Tee, blog B-side Beirut [1] [in], je među onima što podržavaju predlog Barouda:
Nisam u poslednje vreme obratila pažnju na vesti jer sam bila prezauzeta nastavom, tako da kad sam saznala da od sada mogu stvarno da izaberem da li ću ili ne da izbrišem moju sektu iz registra mojih ličnih podataka [2] [2](Nufus), nisam verovala svojim očima i uštinula sam se. Kako se to desilo?
Pored toga što se uvećalo moje poštovanje prema ministru Unutrašnjih poslova Ziadu Baroudu, ovo je najverovatnije jedina vest poslednjih godina u Libanu, koja vredi slavlja. Pošto sam ateista, dete mešovitog braka, doživljavam to na lični način.
Bodrenje i poziv na optimizam stiže i od The Lebanese Inner Circle [3] [in]:
Iako, u početku ovaj potez uklanja samo podatke o sopstvenom verskom opredeljenju, cilj je da se potpuno ukloni verski zakon, radi postizanja civilnog prava koje će važiti za sve gradjane i time ostaviti da vera bude lično pitanje.
Svaka čast, kaže Hanibaal u Lebanon Iznogood [4]-u [in]. Dodaje medjutim, da je neophodno uraditi više i nudi širu prospektivu u borbi izmedju religija i laicizma u zemlji.
U Zemlji u kojoj su sekte toliko ukorenjene, biće interesantno osmatrati koliko će Libanaca zaista iskoristiti ovu mogućnost.
Iako ovo predstavlja bitan korak prema procesu laiciziranja političkog sistema Libana, preostaju druge velike prepreke da bi se iz javnog života uklonila religija. Libanski politički sistem je jedan od najprimitivnijih na svetu, jer nacionalnim identitetom i političkim životom pojedinaca ne vladaju nezavisne državne institucije, nego su čvrsto u rukama Crkvi, Džamija i drugih verskih organizacija koje dominiraju Državom. Takozvana demokratija je jedna laž. Realnost je drugačija, Liban je jedna konfederativna teokratija u kojoj vlada i državne institucije predstavljaju verske organizacije a ne gradjane.
Hanibaal opominje na mogućnost da odluka Bairouda može biti “dim u očima” radi umirenja onih Libanaca koji podržavaju laicizam:
Drugi primer je taj da u Libanu ne možeš biti induista, agnostik, bahaj, ateista ili član bilo koje druge vere koja ne pripada nekoj od 18 verskih organizacija koje su priznate Ustavom. Nemaš nikakav gradjanski, civilni status ako ne pripadaš jednoj od 18 verskih organizacija. U stvari odluka ministra Baroud-a može biti dim u očima jer uklanja nešto što se odnosi samo na lično versko opredeljenje, pošto će ista ta verska organizacija da nastavi da odlučuje ko može da vlada i ko može da se kandiduje za političku funkciju.
U borbi za pravo na gradjanski brak, Hanibaal pominje, realnost u medjuverskim odnosima u Libanu i tešku situaciju žena iz ovog aspekta.
U Libanu, u braku različitih vera, nije dozvoljeno bračnim drugovima da svako zadrži svoju veru; obično žena mora da se odrekne sopstvene i da prihvati veru supruga, da bi joj bilo dozvoljeno da se uda za njega. Ubistva, “ iz časti” su još uvek zaštićena zakonom u Libanu: Svaki drugi dan, jedna muslimanska žena bude ubijena , zato što je muž, brat, rodjak ili bilo koji muškarac pripadnik njene šire familije (i one od supruga), optuži ili osumnjiči da ima vanbračnu vezu. Često, ovo je način, putem kojeg neki od muških članova porodice, nakon što je naterao ženu da se prostituiše, a iz straha da ne bude otkriven, uspeva da je ućutka, ubijajući je i izjavivši nakon toga da je “obečastila” porodicu.
Ms. Tee – B-side Beirut [1] [in] je svesna svih problema, ali veruje da je odluka Baroud-a, postavila zemlju na pravi put. Razmišlja i o zbunjenosti “ sektaškog gradjanstva”.
Ne radi se naravno o čarbonom štapiću kojim će da se uklone sekte. Jasno je, da će Skupština, glasački sistem i naša “demokratija” koja nas “zastupa” moći da nastave istom linijom, čak i kada poslednji gradjanin bude uklonio svoju versku pripadnost iz dokumenata i matičnih knjiga. Naročito, kada se ove institucije temelje na popisu stanovništva koje više ne postoji.
Ali baš zbog toga je jednostavno fenomenalna, ta mogućnost da se ukloni sopstvena verska pripadnost iz registra: na meni je, kao osobi i gradjanki, odgovornost da odmah sutra ujutro odem i izbrišem moju sektu iz registra Nufus. U ovome je izazov. Šta će ostati iza svega toga, postaće argument, samo onog momenta kada sveopšte odbijanje sektaškog gradjanstva postane realnost. Dakle pitam se: koliko ljudi će to uraditi? I koliko njih će se upitati: ko sam, van moje vere?